Босна и Херцеговина, савезна република некадашње Југославије, формално је призната као независна држава 1992. године. То је претежно планинска земља и обухвата део Динарских планина, густо обраслих шумама и испресецаних рекама што плове ка северу, ка реци Сави. Половина земље је прекривена шумама. Дрвна грађа је на северу важан производ, док су то на југу дуван, памук, воће и грожђе. Босна и Херцеговина има велике залихе лигнита, руде гвожђа и боксита, али је индустрија на стакленим ногама. Ова копнена држава је етнички најразноликија од свих република бивше Југославије. Становништво чине Бошњаци (босански муслимани), Срби и Хрвати. Економија је у застоју и већина становника зависи од помоћи Уједињених нација.
ПОВРШИНА: 51.129км²
БРОЈ СТАНОВНИКА: преко 4.000.000
ВАЖНИЈЕ ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ:
НАЈВИШИ ВРХ: Маглић
НАЈДУЖЕ РЕКЕ: Сава, Босна
НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ: Сарајево, Бања Лука
СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК: српски и хрватски
ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ: вишестраначка република
ЕТНИЧКИ САСТАВ: Бошњаци (44%), Срби (31%), Хрвати (17%), остали (8%)
ВАЛУТА: конвертибилна марка = 100 фенинга
ВАЖНИЈИ ИЗВОРИ ПРИХОДА: угаљ, со, руда гвожђа, боксит, дуван
Галерија
