Република Хрватска је прогласила независност 1991, а 1992. године су је формално признали Европска Унија и Уједињење нације. Налази се у југоисточној Европи, на западу има излаз на Јадранско море, на северу се граничи са Словенијом и Мађарском, на југу са Босном и Херцеговином, а на истоку са Србијом. Западну Хрватску покривају Динарске планине. Источну низију наводњавају Сава и Драва, те је њено земљиште обрадиво. Главна пољопривредна област је Панонска низија. Више од једне трећине земље је прекривено шумама; дрво је битан извозни производ. Залихе угља, боксита, бакра, нафте и руде гвожђа су позамашне, па се већи део државне индустрије заснива на њиховој преради. На југозападу у Истри и на далматинској обали је туризам веома развијен, а улазак у Европску Унију је донео велике промене у свим областима.
ПОВРШИНА: 56.542км²
БРОЈ СТАНОВНИКА: преко 4.500.000
ВАЖНИЈЕ ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ:
НАЈВИШИ ВРХ: Динара
НАЈДУЖА РЕКА: Сава
ГЛАВНИ ГРАД: Загреб
СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК: хрватски
ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ: вишестраначко, република с једнодомним парламентом
ЕТНИЧКИ САСТАВ: Хрвати (89,6%), Срби (4,5%), остали - Бошњаци, Италијани, Албанци, Мађари, Словенци, Роми (5,9%)
ВАЛУТА: куна = 100 липа
ВАЖНИЈИ ИЗВОДИ ПРИХОДА: туризам, бродоградња, дрвна индустрија, боксит, гвожђе, нафта, гас, риба