Република Србија се налази на Балканском полуострву у југоисточној Европи. Клима је континентална. Била је у саставу Савезне Републике Југославије до 1991. године, када су Хрватска и Словенија прогласиле независност. Неко време је била у савезу са Црном Гором, да би се касније одвојила од ње и осамосталила. Србија се на северу граничи са Мађарском, са Хрватском и Босном и Херцеговином на западу, Црном Гором, Албанијом и Македонијом на југу, Бугарском и Румунијом на истоку. Привреда се полако опоравља после санкција и бомбардовања НАТО-а 1999. године. Сталан камен спотицања ка приближавању Европске Уније представљају нерешене политичке прилике. Становништво се претежно бави пољопривредом. Војводина је једна од најплоднијих равница Европе, а развијено је и воћарство, чији је главни извозни артикал малина. Развијен је и планински туризам. Види се перспектива у развоју сеоског и бањског туризма.
ПОВРШИНА: 88.361 км²
БРОЈ СТАНОВНИКА: oко 7.200.000
ВАЖНИЈЕ ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ:
НАЈВИШИ ВРХ: Ђеравица
НАЈДУЖЕ РЕКЕ: Дунав, Западна и Јужна Морава, Ибар, Дрина, Сава
НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац
СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК: српски
ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ: вишестраначко, република са једнодомним парламентом
ЕТНИЧКИ САСТАВ: Срби (82,86%), Мађари (3,91%), Бошњаци (1,82%), остали (11,41%)
ВАЛУТА: динар = 100 пара
ВАЖНИЈИ ИЗВОРИ ПРИХОДА: нафта, угаљ, хром, кожа, пољопривредни производи, дрво, бакар