Раскрсница цивилизација - Анкара - главни је град Турске Републике од 1923. године и други по величини у земљи са око 4.5 милиона становника, одмах после Истанбула.
Налази се у центру Анадолије у Малој Азији, на источном ободу великог анадолског платоа, на надморској висини преко 850m. Ова покрајина је углавном плодно земљиште пшенице, богато степским пољима и областима шума на североистоку. Смештена управо у овој области, Анкара је важна раскрсница путева трговине, јер је стратешки лоцирана у центру турске саобраћајне и железничке мреже. Као модерни, комерцијални и индустријски град представља центар турске Владе, али и седиште свих страних амбасада. У њему постоје три универзитета (најстарији из 1946. године), музеји, маузолеј Кемала Ататурка и друге важне институције.
Кроз историју овај град је био најпознатији под именом Ангола, које се задржало све до 1930. године. Хетити су га крстили именом Ankuwash 1200. године пре Христа, Галаћани и Римљани су га називали Ancyra, док је у класичном, хеленистичком и византијском периоду био познат под именом Ankyra. Њен назив потиче од једне од најстаријих речи заљубљеника у море, Келта - ancyra у значењу „сидро“ (из које је изведена и старогрчка реч άγκυρα са истим значењем). Анкара је, такође, била престоница Провинције Анкаре у време Османлијског царства.
Ова висораван је колевка људске цивилизације. На Чатал Хејуку су пронађени остаци насеља још из осмог миленијума пре Христа. Овде је била домовина многих цивилизација и вођене су историјске битке између Истока и Запада - Хати, Хетити, Фригијци, Галаћани, Римљани, Византијци, Селџуци и Османлије су се борили за суверенитет и успоставиле своју владавину над овом облашћу. Званична историја Анкаре и њене околине почиње у бронзаном добу, у време цивилизације Хата. Две хиљаде година пре Христа, Хетити су били доминантна сила региона, да би после њих редом долазили Фригијци, Лидијци и Персијанци. У III веку пре Христа, Анкара је била престоница келтске краљевине Галатије, али и истоимене римске провинције крајем I века пре Христа. Временом је град пао под Римљане, да би се касније нашао у власти Византије. Овај град је био изузетно важан културни, привредни и уметнички центар у Римском периоду, али и незаобилазно трговачко место на караванском путу за исток у време Османлијског царства.
У XI веку, Турци који су се селили са истока направили су сопствени плато. Султан Сељук Алпарслан отворио је врата Анадолије Турцима, након победе у бици код Малазгирта 1071. године. Потом је 1073. године турској територији припојио Анкару, као битан локалитет за транспортовање војних и природних ресурса. Током своје бурне историје, Централна Анадолија је издржавала инвазију великих освајача, попут Александра Великом и Тимура. Кроз богату историју нашла се под влашћу Персијанаца, Арабљана, Турака Селџука, Крсташа (XIII век) и Турака (од 1360. године). Ту је Тимур победио Бајазита у анголској бици 1402. године.
Међутим, Анкара је до XIX века је већ почела да губи на важности. Када га је Кемал Ататурк изабрао за своју базу из које је директно започео ослободилачки рат, полако је повратила стари значај. Национални отпор под вођством Ататурка је уследио одмах након Првог светског рата. Анкара је главним градом Турске републике проглашена 13. октобра 1923. године када је Националним ратом за независност Турска ослобођена стране окупације.
Током периода од десет миленијума обитавања, насељеници овог подручја су своју уметност испољили у драматичним контурама околних пејзажа, енергичним сликама Чатал Хејука и сигурим линијама Сељукове архитектуре, па све до скорије, импресивне и модерне форме Ататурковог маузолеја. Заузимајући један од најважнијих делова града, овај величанствени маузолеј под именом Аниткабир направљен је за успомену на Ататурка. Здање завршено 1953. године, синтеза је античких и модерних архитектонских тема и доказ је елеганције и снаге турске архитектуре.
Тврђаву Анкаре окружују најстарији делови града. Аладинова џамија се налази унутар њених зидина и још увек је један од најбољих примера уметности и дрводелног заната Селџука, упркос чињеници да су је обновиле Османлије. Ова област је обновљена захваљујући рестаурацији многих интересантних кућа, као и отварању неколико уметничких галерија и лепих ресторана који се сматрају примером традиционалне турске кухиње и угоститељства. Близу капије тврђаве налази се Музеј анадолске цивилизације, који је прелепо обновљени део старог базара. Ту се налазе и непроценљиви артифакти из палеолитског и неолитског периоду, али и периода цивилизација Хата, Хетита, Фригијаца, Урарту и Рима.
Културни и уметнички живот Анкаре је веома жив са многим изабраним балетским, позоришним, оперским и фолклорним представама. Градски Филхармонијски оркестар, који увек свира пред препуним аудиторијумом, нарочито је познат.
Галерија
