|
 Celokupna digitalna elektronika pocinje sa prvim racunarom :
1946 ENIAC ( 18000 elektronskih cevi) U racunaru je sve napravljeno od jednog gradivnog elementa, koji sluzi kao prekidac. Od njega su prvo pravljena jednostavnija elektronska kola (I, ILI)... a na kraju procesor. Kroz istoriju se taj element menjao, menjala mu se cena, fizicke karakteristike... Princip je ostao isti - sve se pravi od prekidaca ( danas ih je 10ak miliona potrebno ). U prvoj generaciji to su bile elektronske cevi - treba specijalna struja, mnogo se struje trosi, skupo je, zagreva se, zauzima celu sobu... Pocetkom sezdesetih dolazi do smene generacija. Osnovni prekidacki element postaje TRANZISTOR ( mnogo je manji od el. cevi, manje struje se trosi, manje se zagreva, povecava se brzina, trajnost... svi parametri su poboljsani, sto ni u jednoj oblasti, osim racunarstva, ne postoji - uvek ako se nesto poboljsava naustrb necega drugog isto tako bitnog ). To je revolucionarni skok, do koga je doslo relativno kasno. 1948 su tranzistori bili teoretski dobro razradjeni, a tek pocetkom 60-ih dolazi do njihove prakticne primene. Razlozi : -tranzistori su razvijeni u Bell laboratorijama. Oni su bili monopolista u telefonskom saobracaju, nisu smeli da se bave drugim poslovima -fizicki fabrikacija nije bila moguca ( pocetni neuspeh zbog necistoce koja je svuda prisutna u vazduhu - NaCl ( kuhinjska so ) je glavni krivac. Neki elementi se mesaju sa drugima u mikro kolicinama - slana voda dobro provodi struju - postane provodan tamo gde nismo planirali ) Prelazak na drugu generaciju racunara je bitno smanjio njihovu cenu i velicinu - dolazi do njihovog naglog sirenja, poceli su da se koriste i u druge svrhe. sredinom 60-ih, kasnih 60-ih - treca generacija, 2.5 generacija (tzv. modularna tehnologija ): vise tranzistora se zgodno upakuje (prvo desetak, dvadesetak, kasnije stotinak ). To nije bitna novina. Tranzistori - velicine glave ciode. Oblik: krajem 60-ih, pocetkom 70-ih - prelazak na izradu cipova - MINIJATURIZACIJA. Prvi mikroprocesor se pojavljuje ( nulta godina, nova era racunarstva ) pocetkom 70-ih godina pocinje prava moderna istorija digitalne elektronike. Ideja da se pojedinacni tranzistori koji sluze kao prekidaci naprave mikroskopski malo vec je 60-ih godina sazrela. Poceli su da se prave takozvani cipovi na taj nacin. Cip je malo pakovanje od puno tranzistora unutra (opisna definicija cipa ). Oblik tog pakovanja se menjao. I dan danas se menja. Ima i analognih uredjaja koji su pakovani u cipove. U stara vremena cip je bio pravougaon, sa nozicama sa strane. U danasnje vreme kvadratni, sa puno nozica dole. Dok je to napredovalo, smisljani su termini koji su oznacavali o cemu se radi. Pa se pojavilo prvo SSI, sto je skraceno od small scale integration, znaci - integrisani cipovi od malog broja tranzistora. ( ovo nije pocetno ime - kada je napravljeno, nije bilo small, nego tek kasnije, kada su se pojavili "veci" ) Definicije su se menjale, u to vreme je dosta precizno moglo da se utvrdi sta je sta: SSI do stotinak tranzistora, MSI ( medium scale integration ) do hiljadu tranzistora, LSI ( large scale integration ) deset hiljada tranzistora, VLSI ( very large scale integration ) 100.000 tranzistora. To je krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina imalo smisla, kasnije ne. Pojavili su se cipovi sa milion tranzistora. Predlagali su ime ultra large scale...Digli su ruke od daljeg dodeljivanja imena. Zadrzao se u upotrebi termin VLSI. I on je, kao vecina tih skracenica, izgubio svoje osnovno znacenje. Znaci, danas se kaze CPU za procesor, RAM za memoriju.. itd iako sve to ne moze da se razumno obrazlozi sta znaci, odnosno ... |
 Poslato: 1. 7. 2005. 19:28 |
